Teksaški način

Nakon dužeg spavanja i laganog započinjanja dana izlazim napolje. Da bih maksimalno osetio ovo, još uvek prijatno, vreme, odlazim do keja na Ušću i gledam u sve boje koje nam pruža jesen. Ubrzo se tu nalazim sa nekim dragim ljudima i odlazimo u šetnju i prepričavanje života iz poslednjih par dana.

Da li zbog vremena ili zvezda, uživamo u druženju i razmišljamo kako da ga začinimo. Dogovor je brz i ručak je ideja oko koje se svi slažemo. E to je lakši deo priče, jer sada treba odabrati mesto kojim će svi biti zadovoljni, i tu počinje visokoumno filozofiranje.

Pošto smo na Novom Beogradu i pošto neki od nas jako vole Instagram, odlučujemo da nas on vodi na mesto koje još nismo posetili. Nastavljamo šetnju kvartom i u ulici Aleksinačkih rudara dolazimo do kioska na ćošku koji vizuelno odudara od kioska na koje smo navikli.

Piše Holy smokes i ima baštu u kojoj nekolicina veselih gostiju očigledno uživa u slobodnom danu i dobrom ručku. Zauzimamo sto, sedamo, i ulazimo u sasvim novi i nepoznati svet pripreme mesa. Holy smokes je nova filozofija pripreme mesa kod nas. Kažu teksaška. Meso koje se ovde služi se prethodno peče i dimi na specijalno regulisanoj temperaturi 10-12 sati dok ne postane specifično mekano. Prilikom te dugotrajne pripreme, mesu se ne dodaju aditivi i mast, pa samim time može da prođe i kod najstrožijih pobornika zdravije ishrane.

Biram Brisket junetinu u somunu i nastavljam ćaskanje sa društvom. Generalno i nisam neki veliki ljubitelj mesa, ali kada je stiglo moje posluženje i kada sam probao junetinu spremljenu ovako, shvatio sam da nešto ukusnije davno nisam probao. Mekano i sočno sa potpunim ukusom i sve u nekom ljutom sosu. Neopisivo dobro! Prava klopa i potpuni hedonizam učinili su ovu subotu posebnom.