Jedna od posebnosti Beograda je i to što se nalazi na ušću dve moćne reke. Ponekad mi se čini da je Sava ipak više “beogradska” iz perspektive naših sugrađana. Dunav je kao neki stranac koji dođe i “ukrade” nam Savu.
Po toj nepisanoj podeli, Dunav nekako pripada Zemuncima, jer kada sa njima razgovarate, jedna od najvažnijih odrednica Zemuna je baš Dunav. I to mnogo više nego što Sava znači prosečnom stanovniku Beograda.
A zašto je tako, jasno nam je svaki put kada se prošetamo centrom Zemuna i dođemo do Zemunskog keja. Prostranstvo pred nama i spokoj reke, sa jedne strane, i vrlo živ kafanski život, sa druge. Šarmantno i sve privlačnije svim onima željnim dobre atmosfere i ukusne hrane.
Šetnjom kejom vrlo lako dolazimo do tačke koja je uvek živa. Restoran-splav NEW MARINERO. Nekad poznat kao mesto za kasne noćne izlaske, a danas kao prostor koji je posećen ceo dan.
Ovaj restoran osvaja nenametljivošću i kulturnom ležernošću. Kako je bilo vreme za subotnji ručak i pošto smo na vodi, ja sam se odlučio za jedan od najpopularnijih specijaliteta ovde – lignje na žaru.
Kada se lignje spomenu, kod nas je najrasprostranjenija varijanta pržena u ulju, koja manje više pokvari pravi ukus i učini ih poluneprijatnim za beskonačno žvakanje. Baš takva priprema odbija mnoge od ovih morskih plodova jer ih nisu probali drugačije.
Ja jesam, i to danas, na ovom mestu. Jednostavno, ukusno i bez suvišnog ulja u kombinaciji sa blitvom i krompirom. Današnji ručak je opet potvrdio pravilo da najjednostavnije kombinacije, kada se pripreme na pravi način, ne mogu biti nikako greška.
Fenomenalno. Pogotovo već navedene Lignje..
Najbolje mesto za ljubitelje mediterana!