Gužva je jedna od glavnih karakteristika svakog velikog grada. Tako je i sa Beogradom. Nekada manja, nekada veća, ali uvek prisutna. Za neke je ona podsticajna, jer imaju osećaj da se nešto dešava i da sami učestvuju u tome, dok je drugi preziru i traže sve načine da je zaobiđu.
E sada, tu postoji razlika o kakvoj gužvi pričamo. Da li su u pitanju one neizbežne saobraćajne ili one u koje svesno idemo da bi nam bilo lepo?
Jedna od adresa na koju idemo da bismo uživali je i čuvena “ulica gladnih”, na Novom Beogradu, ili preciznije Ulica Goce Delčeva. Meka za ljubitelje brze hrane u bilo koje doba dana i noći.
Lokal koji je sve pokrenuo i koga su svi sledili je onaj gde se priprema čuveni ŠIŠ ĆEVAP. Mesto koje je na listi svakog vodiča kroz Beograd. Danas sam okvirno izbrojao tridesetak njih koji čekaju na svoj red. Ova brojka je manje-više slična i po najrazličitijim vremenskim uslovima, što je za mene dovoljan razlog da im se pridružim.
Kada bih morao da opišem ŠIŠ ĆEVAP rekao bih da je to pljeskavica u malo dužem pravougaoniku. Ovde ga serviraju u somunu uz već dobro poznate dodatke koji idu uz specijalitete sa roštilja. Posebnost ove gužve je to da je ona nadrasla običnu žeđ za glađu. Toliko da je postala gradski fenomen u kome učestvuješ čekajuću u redu. Ako bi bilo potrebno današnji Beograd predstaviti samo kroz nekoliko mesta, ovo bi bilo definitivno jedno od njih.