Vrlo zanimljivo leto je bilo ove godine. Ostali smo uskraćeni za mnogo sunca i vreline, a zauzvrat smo dobili više kiše i ne baš tako vrelih dana. Da li je to zbog sebičnosti modernog doba i globalnog zagrevanja, ne znam. Ali znam šta su glavne odlike leta, pa makar i ono bilo ovakvo.
Kao klinci sa nestrpljenjem smo isčekivali tople dane da bi nam bilo dozvoljeno da uživamo u sladoledu. Kasnijom komercijalizacijom i zahvaljujući modernom oglašavanju, sladoled je postao dostupan cele godine i ne tako iščekivan kao ranije.
Baš zbog toga ponuda je postala bogatija, a mi, kao potrošači, razmaženiji i probiljviji. Kada bismo nasumice pitali nekog prolaznika da li je moguće izmisliti neki novi sladoled, verovatno bi se nasmejao i dao odričan odgovor.
Ova današnja priča demantuje tog neznanog prolaznika i predstavlja jednu novu sladoledžijsku egzibiciju. Na kugle, na točenje, na štapiću, u kornetu – su bile varijacije na temu sladoleda do sada. Pravljenje i zamrzavanje sladoleda pred očima konzumenta je ono što je novo.
Čekate na red i birate sastojeke za vaš sladoled ili izaberete jednu od ponuđenih kombinacija i tada počinje magija. U osnovi mlečna baza, koja je na početku tečna, dopunjuje se sa ostatkom kombinacije. U mom slučaju, sa bananom, nutelom i keksom. Sve se secka i meša na licu mesta. Nakon toga, masa se razvuče po hladnoj ploči i u trenutku ledi. Zaleđena se urola, preliva sirupom i tako servira.
Uživanje je totalno i porcija, koja na početku izgleda kao mala, na kraju ispada obilna. Ono što je dopunilo ovaj užitak bila je prohladna avgustovska kiša i vetar, pa smo u trku projurili gradom sa sladoledom gotovo direktno u jesen.
Obožavam!