Većina nas voli putovanja. Šetnje novim gradovima, upoznavanje različitih kultura... Dok smo “tamo negde” dozvolimo da nam čula više uživaju nego kada smo kući. Sve nam se dopada. Zapažamo uglavnom momente koji nam fale u Srbiji. I tako redom, od prevoza, do lokalnih specijaliteta. Sve drugačije miriše i ima novi ukus. U svom tom opijanju lako se zaljubimo u neke drugačije poslastice. Mislimo da su posebne i drugačije.
I onda se pitamo šta je to što bi mi mogli da ponudimo našim gostima, a da je autentično i naše. E sada tu već navire million ideja. Uspešnih i fatalno pogrešnih. Mnogo njih se usudilo da eksperimentiše i pogreši, dok su retki imali pravi osećaj i uspeli. Takav jedan uspešni primer su i FERDINAND KNEDLE, koje su znane kao GOMBOCE takođe. Nešto domaće, sa merom, stilom i šarmom. Naravno ukusno pre svega. Lokacija koja je meni nekako najusputnija je ona u Cara Lazara 19, blizu Tanjuga.
Uglavnom puno mušterija, čekanje u redu i graja su ono što uvek osetim tamo. Puno različitih jezika, znači da je baš ovo mesto “nešto posebno” za sve te turiste koji će se sećati nečeg našeg domaćeg. Pun pogodak! Bezbroj kombinacija. Slane i slatke. Šarene i vesele. Za neodlučne prava noćna mora!
Ono zbog čega ja tamo odlazim, jesu slatke knedle ČOKO VIŠNJA. Ne treba puno opisivati od čega su jer sam naziv govori. Ono što treba istaći je to da su apsulutno ukusne, taman. Dovoljno slatke, a opet ostavljaju prostora da se proba još neka druga vrsta. Pa sada, koliko ko ima snage i energije. Nameće se pitanje koliko je neki gost pojeo najviše knedli odjednom ovde?