Jedna siva i brza ulica. Puno automobila, autobusa, prolaznika… Svi u svojoj žurbi i svom problemu. Ne obraćaju pažnju često na ono pored čega prolaze svakodnevno. A puno toga je lepog, samo ako sebi dozvolimo da to primetimo.
Ovo mesto definitivno jeste takvo, a pri tom je sigurno i magično. Jedno davno prošlo vreme opstalo je u ovoj beogradskoj lepotici, radnji čuvenog bombondžije Bosiljčić u Gavrila Principa. Nešto toliko autentično, naše i toliko privlačno više i ne postoji. Ne morate da volite slatkiše, da bi vas ovo mesto osvojilo. A ako ih volite, onda je puno toga ovde za vas.
Za neke mlađe generacije slatkiši koji se ovde mogu naći mogu biti nešto za šta su čuli u pričama ili videli u bajkama. Sve po starim receptima, pripremano ručno kao nekada i uz uslugu sa neusiljenim osmehom. Šećer u svim varijantama, bojama i oblicima… Šareno i veselo. Jednostavne poslastice, većina njih davno zaboravljene. Moja dilema je bila velika, ali je ratluk sa suvim šljivama ovog puta zaokružio stvar. Zanimljivo je da ovde uglavnom dolaze strani turisti željni nečeg “domaćeg”, i odlaze sa osmehom. Navijam da ovakva mesta ne zaboravimo, već da im damo običnu malu podršku da ih ne bismo izgubili.
Defitivno najbolja prodavnica u Beogradu! Obozavam je!
Malo Vam je prejaka cena za gomilu – kako ste i sami rekli – šećera u svim varijantama, bojama i oblicima. Jedino što u prodavnici valja su ratluk i karamele (uz napomenu da nemaju voćne karamele mada su im čokoladne izvrsne!), sve ostalo je nejestivi ukras. U poređenju sa ostalim poslastičarima u Beogradu koji po ponudi i kvalitetu umnogome prednjače, ne bih im dala više od 6.