Magija

Često smo strogi  prema sebi, prema ostalima, a nekada, i prema Beogradu. I često su svi ti razlozi strogoće pravi. Ali, ako smo dugo u toj fazi, i ne uspemo da se prepustimo trenutku, mnogo predivnih stvari će nam promaći, a neće se ponoviti tako lako. Mislim da toga treba da budemo svesni češće i da damo sebi priliku za zadovoljstvo. Baš u jednom takvom pokušaju, opuštanja i uživanja, dozvolio sam sebi jednu malu šetnju koju sam isplanirao da završim odlaskom na jedno fantastično mesto. Krenuo sam od Skupštine Srbije i prisetio se istorije ovog monumentalnog zdanja.

Projektovale su je i gradile, gotovo trideset godina, različite arhitekte u različitim državama. Pravljena za jednu državu, a završena i korišćenja u drugoj, da bi nakon toga preživela, čini mi se, još dve države. Sama zgrada je svedok turbulentne istorije, ali istovremeno i jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda. Po mom mišljenju, mnogo zanimljiviji, od samog skupštinskog zdanja, je kvart koji se nalazi iza. Jedan Beograd koji nestaje, a koji se istovremeno prepliće sa svim novotarijama savremenog života. I baš ta različitost je ono što ovaj kvart čini potpuno svojim.

Upijajući slike iz Palmotićeve ulice, polako sam se približavao mom današnjem odredištu. Mestu koje obožavam i u koje uvek ulazim nasmejan. U pitanju je poslastičarnica Mali Princ u Jovana Rajića 5. Lokal koji nosi naziv jedne predivne priče, sam po sebi je bajka. Bajka za sve, a posebno nas sladokusce. Veliki izbor prvorazrednih poslastica mami, a moj izbor je danas nešto novo.

Banana krem, napravljen od svežih banana, domaćeg vanila krema i handmade piškota. Naravno, pun pogodak! Bogat ukus, sočno i slasno. Dovoljno da moj današnji dan napravi magičnim. Jedna poslastica, malo zaboravljanje opterećujućih tema i eto magičnog trenutka koji sam sam sebi kreirao.