Neke nacionalne kuhinje bukvalno dominiraju planetom. To ne zavisi uvek od veličine nacije, nego i od niza događaja, publiciteta i drugih okolnosti. Italija je mala država kada je uporedimo sa globalnom popularnošću njene kuhinje. Za pizzu sigurno znaju i u najzabačenijem delu sveta.
Ali baš zbog tolike zastupljenosti hrane poput pizze ponekad poželimo nešto novo. Tako smo se i mi danas uputili u malo istraživanje i učenje nečeg novog.
Na spomen japanske kuhinje većini nas suši je prva asocijacija. Takav kakav jeste spade u onu grupu jela koja se ili obožavaju ili ne podnose. Mi smo išli danas malo dalje, pa smo se odlučili da probamo nešto drugo što bi se dopalo većini. Sa željom da eksperimentišemo i probamo nešto novo, otišli smo malo dalje, izvan krugova, i baš tamo se nalazi restoran Marukoshi što na japanskom znači “izvan krugova”. Van epicentra grada, u mirnoj dorćolskoj ulici Kapetana Miše na broju 37.
Ljubazno, mlado i veselo osoblje je prvo što ćete primetiti. Bez puno suvišne priče, sa merom, dobićete sve informacije o meniju, uz neusiljeni osmeh.
I tako je počela potraga. Puno nepoznatih reči sa opisima na srpskom i puno prostora za razmišljanje. Da ne bi napravili grešku naručili smo specijalitet sa piletinom očekujući da ne može biti mnogo drugačije. Naravno prevarili smo se. Pileći yaki udon su ručno pravljene nudle sa sečenim pilećim batakom, raznim povrćem i sve to uz soja tare. Jedan deo opisa sam razumeo, drugi ne, ali sam bez obzira na to kompletno uživao u ručku. Po merilima moderne gastronomije i nutricionizma, većina ovih japanskih specijaliteta koje smo videli zadovoljava stroga pravila “zdrave ishrane”, jer su kombinacija mesa i povrća bez jakih začina.
Nek nam Italijani danas ne zamere, ali večeras su azijski ukusi osvojili i naveli na razmišljanje zašto češće ne uživamo u japanskim receptima.
Ukoliko imate iskustvo sa ovim proizvodom ili uslugom, ostavite komentar i ocenite u nastavku, jer na kraju godine biramo najbolje
Loading...