Toskana

Pošto je ova delatnost očigledno komercijalna, a i jedan smo od naroda koji tradicionalno uživa u pecivima, u poslednje vreme pojavljuju se specijalizovani pekarski “lanci”. Oni su po ponudi raznovrsniji. Radno vreme im je prilagođeno modernom ritmu življenja i od njih se očekuje standardni kvalitet i usluga.

Preko puta Doma omladine često prolazim pored jedne takve pekare. Zove se LULU i morao sam da je posetim. Vrlo prijatan enterijer i puno mušterija koji stoje u redu i nešto biraju. Ušunjao sam se među njih i dok sam čekao svoj red gledao sam i razmišljao šta bi to moglo da me zasiti.

Pošto sam i lično veliki ljubitelj peciva, nisam dugo oklevao. Nešto što liči na picu je bilo u ponudi. Piše “Toskana” i naručujem jedno parče. Dobijam pravi tanjir koji nije plastičan i metalni pribor za jelo, što nije uobičajeno za pekare. Biram sto sa pogledom na prometnu raskrsnicu, i počinjem degustaciju. “Toskana” je neobično  pripremljena. Čini se kao da je od kolutova kifli i peciva napravljena osnova, preko koje je poređan svež paradajz sa više vrsta sira. A sve začinjeno i nekim mediteranskim začinima. Podseća na picu, ali je po mom mišljenju mnogo ukusnija i nekako “light”.

Od tada sam vrlo često u Toskani.